Vaša korpa (0)

Radoš Ljušić Vožd Karađorđe

Radoš Ljušić Vožd Karađorđe


999.00 RSD

Radoš Ljušić Vožd Karađorđe
Tvrdi povez

Радош Љушић (Исток, 22. новембар 1949) српски је историчар и универзитетски професор на катедри за историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду. У више наврата је био директор Завода за уџбенике и директор Службеног гласника. Аутор је многобројних уџбеника и књига за историју, коју користе ђаци у основном и у средњем образовању, где се изучава и обрађује предмет и област историја.

Биографија
Радош Љушић је рођен 22. новембра 1949. године у Истоку (Метохија). Основну школу и гимназију завршио је у месту рођења, а студије историје на Филозофском факултету у Београду (15. фебруар 1974). Студије историје прекинуо је на шест месеци ради учења француског језика у Паризу. Од 1975. године ради на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. На одслужењу војног рока био је 1976–1977. године. Магистрирао је 1978. године на теми „Намесништво прве владе кнеза Михаила (1839–1840)“. Докторску дисертацију „Кнежевина Србија (1830–1839)“ одбранио је 1984. године. Изабран је у звање доцента 1985, ванредног професора 1990, а редовног 1996. године. Професор је на Катедри за Националну историју у Новом веку (преименована у Катедра за српску историју у Новом веку).

Био је председник Друштва историчара Србије (1985 – 1996), био је, и сада је члан редакција неколико историјских часописа (Историјски гласник, Историјски часопис, Виминацијум, Гласник међуопштинског историјског архива Ваљева), главни и одговорни уредник је часописа Српске студије, затим члан Одбора за проучавање Српске револуције и Одбора за 19. век САНУ. Био је уредник библиотеке Српски мемоари у СКЗ и Српског биографског лексикона Матице српске.

Као директор Завода за уџбенике осмислио је и уредио Школско свезнање (2007), Енциклопедију српског народа (2008), библиотеку у којој су објављене књиге: Дрина, Морава, Фрушка гора, Владе Србије, и у Службеном гласнику књига – Рудник (иако то у импресуму не пише) и Заводову библиотеку „Биографије“.

Основао је са Александром Љушић издавачку кућу „Фреска“ која се бавила издавањем уџбеника из историје, географије и веронауке (2009–2014) и историографском литературом.

Основао је са својим постдипломцима, докторантима и колегама невладине организације: Удружење за проучавање српске повеснице (1997) и Центар за Српске студије. Удружење за српску повесницу публиковао је зборнике радова: Српске политичке генерације (1788–1918), Београд 1998; Перо и повест. Српско друштво у сећањима, Београд 1999. и Писмо, Београд 2001. и књигу Ане Столић, Краљица Драга, Београд 2000. Центар за српске студије објављује часопис Српске студије од 2010. године и организује акредитовани семинар за наставнике и професоре историје сваке године под називом – Светосавски дан историчара од 2011. године. Као управник ових невладиних организација осмишљавао је њихов програм и рад.

Био је управник Одељења за историју Филозофског факултета (1999–2001), директор Завода за уџбенике (2004–2008) и в. д. директор Службеног гласника (2013–2014).

Био је члан комисије која је урадила нацрт Закона о државним знамењима (његов је предлог да Сретење господње 1804. године буде државни празник као и прихватање заставе и грба Краљевине Србије, 2002) и писац нацрта закона о Српској енциклопедији, са Василијем Крестићем и Чедомиром Поповим (2005). Био је председник УО Институт за савремену историју (2004–2010), и Председник скупштине Просветног прегледа (2015). За дипломски рад „Србија у револуцији 1848. године“ добио је Октобарску награду града Београда за стручне радове студената, за књигу Вожд Карађорђе Награду за науку Вукове задужбине (1993) и награду „Владимир Ћоровић“ (2004), а за Књигу о Начертанију Октобарску награду града Београда (1994).

Златну значку доделила му је Културно–просветна заједница Србије (1990), Златан беочуг Културно-просветна заједница Београда (2000), а носилац је Сребрног ордена св. Свештеномученика Петра Дабробосанског Дабро-босанске митрополије (2004), Ордена светог Саве другог степена Српске православне цркве (2006), Златне плакете и Захвалнице „Таковски устанак“ СО Горњи Милановац (1995), Сретењске повеље Српске самоуправе, клуба и института Срба у Будимпешти (2015), Видовданске повеље Одбора за обележавање шест векова Косовске битке (1989), Повеља: Задужбине Никола Пашић, Зајечар (1995), Радио Београда 2 (2008), СО Титово Ужице, и Захвалница: Историјског музеја Србије (1994), Студенице Хвостанске (1995), Кола српских сестара (1997), Манастира Ђурђеви ступови.

Радош Љушић је један од оснивача Демократског покрета Србије (ДЕПОС) – члан Извршног одбора и Савета ове политичке организације (1992). Дужност народног посланика обављао је 2004. године као члан Демократске странке Србије и био председник скупштинског Одбора за просвету. Био је члан Републичког савета за високошколско образовање (2004–2007).

Један је од оснивача Српске напредне странке, члан Председништва (2008–2013) и Главног одбора странке (2008).

Радош Љушић бави се историјом српског народа у 19. и 20. веку.[1]

Библиографија
Радош Љушић бави се историјом српског народа у 19. и 20. веку. Његова библиографија броји преко шест стотина библиографских јединица:

ПОСЕБНА ИЗДАЊА Монографије, студије, грађа, мемоари

Србија и ослободилачки покрети на Балкану од Париског мира до Берлинског конгреса (1856–1878). Књига I, 1856–1866 / приредили Василије Крестић, Радош Љушић. – Београд : Српска академија наука и уметности, 1983. – X, 652 стр. – (Зборник за историју, језик и књижевност српског народа. Прво одељење. Споменици на српском језику ; 32)
Кнежевина Србија (1830–1839). – Београд : Српска академија наука и уметности, 1986. – XV, 508 стр. – (Посебна издања ; 570. Одељење историјских наука ; 12)
[2. изд.]. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2004. – XVII, 543 стр. – (Библиотека Јазон ; 7)

Лицеј 1838–1863 : зборник докумената / приредио Радош Љушић. – Београд : Универзитет : Савремена администрација, 1988. – XXXIII, 713 стр. – (Архивска грађа о Универзитету у Београду ; 1)Предговор / Радош Љушић, XXIX–XXXIII.
Вук Караџић о Српској револуцији. – Београд : Књижевне новине ; Горњи Милановац : Дечије новине, 1990, 271. – (Библиотека Посебна издања)
Моје успомене / Алимпије Васиљевић ; приредио Радош Љушић. – Београд : Српска књижевна задруга, 1990, 229. – (Српски мемоари ; 1)
Предговор / Радош Љушић, 19–38.

Програми и статути српских политичких странака до 1918. године / [приредили] Василије Крестић, Радош Љушић. – Београд : Књижевне новине, 1991. – 514 стр. – (Библиотека Изворници)Предговор / В. Ђ. Крестић, Р. Љушић, 7–9.
Тумачења Српске револуције у историографији 19. и 20. века. – Београд : Српска књижевна задруга, 1992. – 132 стр. – (Мала библиотека СКЗ)
Вожд Карађорђе. 1. – Смедеревска Паланка : Инвест експорт, 1993, 304 стр. – (Библиотека Круна)
Вожд Карађорђе. 2. – Београд : Новинско-издавачка установа „Војска“ ; Горњи Милановац : Новинско издавачко предузеће „Дечје новине“, 1995. – 332 стр. – (НИУ „Војна књига“ ; 1051) Вожд Карађорђе : биографија. – [2. изд.]. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2003. – XII, 550 стр. – (Библиотека Јазон ; 6) [3. изд.]. – 2005.

Књига о Начертанију : национални и државни програм Кнежевине Србије (1844). – Београд : Београдски издавачко-графички завод, 1993. – 181 стр. – (Историјско-мемоарска дела)
Србија 19. века : изабрани радови [1]. – Београд : Новинско-издавачка установа „Војска“, 1994. – 417 стр. – (Редакција издавачке делатности „Војна књига“ ; 1017). Садржај: Предговор, 5–6; Српска револуција. Социјална револуција. Проблеми, 9–23; Косовска традиција у ратном периоду Српске револуције (1804–1815), 24–47; Светозар Марковић о Српској револуцији, 48–64; Други српски устанак (1815), 65–70; Вук Стефановић Караџић и питање укидања феудализма у Србији, 71–92. Династије, владари, државници. Карађорђевићи, 95–103; Карађорђе Петровић (1762–1817), 104–110; Краљ Александар Карађорђевић, 111–114; Обреновићи, 115–119; Милош Обреновић (1783–1860), 120–126; Михаило Обреновић (1823–1868), 127–134; Милан Обреновић (1854–1901), 135–142; Димитрије Давидовић, 143–181; Илија Гарашанин (1812–1874), 182–188; Јован Ристић (1831–1899), 189–195; Избори Николе Пашића за професора Велике школе, 196–205. Уставност и државност. Српска слобода, 209–223; О Уставу од 1838. године, 223–228; Нацрт устава Ђорђа Стојаковића за Кнежевину Србију из 1860. године, 229–242; Јован Ристић и уставно питање 1869. године, 243– 265; Илија Гарашанин о српској државности, 266–305. Оцене историографских дела. Сима историограф и Милош књаз, 309–328; О судбини Ћоровићеве књиге – Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку, 329–345; Сабрана дела Слободана Јовановића, Том 9, 11, 12, Београд 1990, 1991, 346–350; Милан Ст. Протић, Радикали у Србији. Идеје и покрет, 1881–1903, Београд, 1990, 252, 351–357; Ејуп Мушовић, Муслиманско становништво Србије од пада Деспотовине (1459) и његова судбина, Слово, Краљево, 1992, 184, 358–366. О историји и традицији. Сан беговски о земљи, 369–371; Дрина, а поред ње логори, 372–376; Пред Вождовим ногама, 377–379; Вишњић, Вук и Бој на Лозници, 380–382; Вождов обрачун са опозицијом (1811), 383–386; Национално у програмима српских политичких странака (до 1918), 387–390; Ко је протерао Светог Саву из школе, 391–393; Једанпут иде стари Амиџа, 394–396; Никола Пашић и вишестраначка влада (1909), 399–401.
Милан Обреновић : војвода, командант и саветник Рудничке нахије. – Горњи Милановац : Дечје новине : Музеј Рудничко-таковског краја, 1995. – 174 стр.[2. изд.]. – Горњи Милановац : Општина, 2006. – 149 стр. + родослов Обреновића.
Рудничка нахија 1816–1839 : документа Књажевске канцеларије / приредили Радош Љушић, Ана Самарџић. – Горњи Милановац : Музеј Рудничко-таковског краја, 1995. – 389 стр Предговор / Приређивачи, 5–8.
Прво намесништво (1839–1840). – Београд : Просвета, 1995. – 179 стр.
Вожд Карађорђе за школу и дом / написао и приредио Радош Љушић. – Београд : Вајат, 1996. – 110 стр. – (Књиге за школу и дом ; 5)
Сећања Алексе Симића на књаза Милоша / (приредио и предговор написао Радош Љушић). – Крагујевац : „Каленић“ ; Горњи Милановац ; Дечје новине, 1997. – XVII, 191 стр. Предговор / Радош Љушић, I–XVII.
Кнегиња Љубица. – Горњи Милановац : Музеј Рудничко-таковског краја : Дечје новине, 1997. – 195 стр.
Политические и культурные отношения России с югослављнскими землями в первой трети XIX века : документы / (составители Е. П. Кудрявцева, Г. А. Кузнецова, Р. Люшич, К. К. Миронова, Н. И. Плотникова, В. М. Хевролина, Н. И. Хитрова). – Москва : „Наука“, 1997. – 382 стр.
Обреновићи и њихов родослов. – Горњи Милановац : Скупштина општине : Музеј Рудничко-таковског краја, 1998. – 29, [4] стр. са генеалошким таблама
The Obrenovićs and their Genealogy. – Gornji Milanovac : Municipal Authorities : The Museum of the Rudnik-Takovo Region, 1998. – 29 стр., [4] стр. са генеалошким таблама
Прањани у државним пописним књигама (1820–1867) / предговор написао и приредио за штампу Радош Љушић. – Горњи Милановац : Музеј Рудничко-таковског краја, 1998. – 196 стр. Предговор / Радош Љушић, 4–13.
Србија 19. века : изабрани радови (2). – Београд : Новинско издавачка установа „Војска“, 1998. – 436 стр. – (Редакција издавачке делатности „Војна књига“ ; 1157)Садржај: Предговор, 5; Периодизација. Државно-друштвена и генерацијска периодизација нововековне Србије (1804–1918), 9–33. Студије и чланци. Векови под турском влашћу и обновљена државност, 37–47; Досељавања, исељавања и губици становништва у нововековној Србији (1804–1918), 48–71; Турско наслеђе у Кнежевини и Краљевини Србији, 72–85; Развој Универзитета у Београду, 86–92; Издаја и Револуција 1804, 93–99; Ужице (1804–1842), 101–184; Хајдучија у ужичком крају у време прве владавине кнеза Милоша и Михаила, 185–209; Вуков Правитељствујушћи совјет, 210–225; Оцеубиство, 226–233; Од Велике школе до Лицеја (1808–1838), 234–249; Љубави кнеза Милоша, 250–262; О Ћоровићевој књизи и идејама о Великој Србији, 263–289; Никола Пашић и Обреновићи : (борба за опстанак), 290–310. Документа. Писмо Лазара Арсенијевића Баталаке Љубомиру Ненадовићу о сакупљеној архивској грађи о Првом устанку, 313–319; Ђорђе Протић: Образ књаза Милоша и његовог владања, 320–335; Сима Милутиновић, Тома Вучић Перишић, 336–355; Начертаније Илије Гарашанина (1844), 356–369; Мариновићев мемоар о хришћанима у Турском царству из 1848. године, 370–378; Један извештај о хајдучији (разбојништву) из 1863. године, 379–382; Извештај Слободана Јовановића о посети српским конзулатима у Турској из 1894. године, 383–410
Атанаско Михаиловић, црногорски кнез, судија и депутат. – Горњи Милановац : Музеј Рудничко-таковског краја, 2000. – 111 стр.
Љубави српских владара и политичара. – Ниш : Зограф, 2000. – 233 стр. – (Библиотека Синтеза)
Историја српске државности. Књ. II, Србија и Црна Гора – нововековне српске државе. – Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак : Беседа : Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа, 2001. – 408 стр., [36] стр. с таблама, [5] листова с геогр. картама
Карађорђевићи. – Београд : Карић Фондација : Народна књига, 2001. – 167 стр.
Љубави српских владара и политичара. – Допуњено издање. – Београд : Народна књига-Алфа, 2001. – 262 стр. – (Библиотека Посебна издања ; 150)[3. изд.]. – Ниш : Зограф, 2006. – 320 стр.
Српске династије / Андрија Веселиновић, Радош Љушић. – Нови Сад : Платонеум, 2001. – 180, [64] стр. с таблама (Родослови српских династија). – (Библиотека „Настава историје“) [2. изд.]. – Београд : Службени гласник, 2008. – 241, [64] стр. с таблама. – (Библиотека Друштвена мисао)
Детињци, Материце, Оци : радна свеска из историје за VII разред основне школе. – Нови Сад : Платонеум, 2002. – 119 стр.
Идентитет Срба : радна свеска из историје за III разред гимназије / [историјске карте Радош Љушић, Зорица Грујић-Киш]. – Нови Сад : Платонеум, 2002. – 136 стр.
Детињци, материце, оци : читанка са радном свеском из историје за седми разред основне школе. – [2. проширено изд.]. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2003. – 168 стр. [3. изд.]. – 2005[4. изд.]. – 2006.[5. изд.]. – 2007.[6. изд.]. – 2008.
Књига о Начертанију : национални и државни програм Кнежевине Србије (1844). – [2. исправљено и допуњено изд.]. – Крагујевац : Јефимија, 2003. – 240 стр. – (Библиотека Гарашанин)[3. изд.]. – Београд : Белетра, 2004.
Историја : за 7. разред основне школе / [карте Радош Љушић, Невенка Станојевић-Влајић]. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2003. – 169 стр.[2. изд.]. – 2004.[3. изд.]. – 2005.[4. изд.]. – 2006.[5. изд.]. – Завод за уџбенике, 2007.[6. изд.]. – 2008.
Устаничка Србија (1804–1815) : историјски извори. – Београд : Народна књига, 2003. – 97 стр.
Ангажована историографија : [Зашто мораш да се свађаш]. – Београд : Народна књига – Алфа, 2004. – 303 стр. – (Библиотека Изазов) Садржај: Предговор. Подобност – некад и сад. Јубилеји Српске револуције и повесник. Историографија и журналистика, 5–48. Повест. 1. Пут у грађанско друштво, 51–55; 2. Јединствена појава (У сусрет јубилеју Српске револуције), 56–59; 3. Цвети 1815. (Поводом 175 година Другог српског устанка), 60–64; 4. Опоруке кнеза Милоша, 65–70; 5. Пример разборитости политичара (Боље да владају други), 71–73; 6. Дарови вождове мајке (Подстицај жена у Српској револуцији), 74–77; 7. Ко срамоти вожда?, 78–79; 8. Двор и ватра, 80–83; 9. Политичке генерације у Србији 19. и 20. века, 84–90; 10. Добри коњи несрећних владара, 91–97; 11. Велимиров Велимиријанум, 98–101; 12. Одбрана Србије 1813. године (Нововековна српска државност), 102–105; 13. Творци државе (Век од краја династије Обреновић), 106–109. Ангажована историографија. 1. Андреј Првозвани, државни празник Кнежевине Србије, 113–117; 2. Споменици Српској револуцији и потомство, 118–121; 3. Црнућа – престоница српске државе, 122–124; 4. Судбина Дворске библиотеке, 125–128; 5. Грб и застава – симболи државности. Стара српска знамења, 129–134; 6. Српски грб – са круном или без ње, 134–138; 7. Двор као ватра у камину (Поводом оснивања Крунског савета и Крунског већа), 139–142; 8. Стид, 143–146; 9. Краљ Александар Ујединитељ и Мученик, 147–151; 10. Карађорђе и Милош, 152–153; 11. Вождови као рибари, 154–156; 12. Династија Обреновић: Гробови кнежева и кнегиња, 157–140. Гробови краљева и краљица, 160–165. Гробови Обреновића, 165–166; 13. Где је оригинал Гарашаниновог „Начертанија“, 167–170; 14. Уздарје врховном вожду, 171–174; 15. Слово о Династији, 175–178; 16. Уреднику „Књижевних новина“, 179–180; 17. О „научном“ открићу самозваног саветника САНУ Гојка Деснице, 181–186; 18. Карађорђа нисам оцрнио, 187–189; 19. Не навијам, браним истину, себе и свој рад, 190–196; 20. И вожд и књаз, 197–202; 21. Сумрак српске историографије, 203–205; 22. Срби и држава (Јесу ли Срби државотворан народ?), 206–208; 23. Помпезно, а произвољно и празно, 209–210; 24. Перјаница српских незналица, 211; 25. Лоповлук или пиратство, 212–213; 26. Лична, а не колективна фрустрација, 214–221; 27. Берлин није пропаст, 222–226; 28. Шест питања министру културе (Одговорност бившег министра и садашњег амбасадора Ђоке Стојичића за пиратерију), 227–229; 29. Идентитет државе су и празници (Сретење 2004 – два века нововековне државности), 230–233; 30. Не повијам се пред анонимним саветницима. Повијање пред истином, 234–236; 31. Република са престолонаследником. Сретење Господње 2003, 237–240. Политика. 1. Три стуба а две заставе, 243; 2. Мирку Петровићу – не пишите Власију писма, 244–245; 3. Добро дошли Косовци, 246–249; 4. Србијански Црногорци, 250–253; 5. Браћа се тако не уједињују, 254–258; 6. Подобност – некад и сад, 259–265; 7. Угашено кандило с петокраком, 266–269; 8. Сопствену кривицу не Видети слеп, 270–271; 9. Хладно и себично, 272–273; 10. Поздравни говор на свечаном делу Скупштине Демократске странке, 274–275; 11. Ропство и поданство Срба, 276–281; 12. Државнички потез – поднесите оставку, 282–283; 13. Српски интелектуалци, неупотребљиве кукавице, 284–287; 14. Друга страна историје – српска рајетинска душа, 288–290; 15. Жена и Крајина, 291; 16. Борба за привилегије. Поглед на односе Србије и Црне Горе, 292–295; 17. Тежње и сумње рођене браће. Србијанско-црногорски односи из перспективе историје, 296–300; 18. Славна повеља. Брозови и Соланини сејмени, 301–303; 19. Срамота за власт, 304–305; 20. Марксизам – мртва прошлост, 306–307; 21. Укидање марксизма извор сукоба, 308–310; 22. Полицајац на Филозофском факултету, 311–315; 23. Политици и Танјугу, 36; 24. Коме је препуштено Косово?, 317–319; 25. Кад барака постане дом, 320–322; 26. Још је жив, 323–325.
Gyerekek, anyák, atyák : оlvasókönyv és munkafüzet történelemből az általános iskola 7. osztálya számára. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2005. – 203 стр.
Оријентални новинар, европски политичар, Димитрије Давидовић (1789–1838). – Београд : Политика НМ : ТАНЈУГ, 2006. – 193 стр. Димитрије Давидовић (1789–1938) : оријентални новинар, европски политичар. – [2. изд.]. – Београд : Службени гласник, 2013. – 182, [18] стр. с таблама
Историја : за трећи разред гимназије општег и друштвено-језичког смера. – Београд : Завод за уџбенике, 2007. – 313 стр.
[2. изд.]. – Београд : Фреска, 2013. – 282 стр.

Србија 19. века : изабрани радови (3). – Београд : Војноиздавачки завод, 2005. – 422 стр. – (Војна књига ; 1447)Садржај: Предговор, 5–6. Биографије. Милан Обреновић. Војвода, командант и саветник Рудничке нахије, 9–82; Атанаско Михаиловић. Црногорски кнез, судија и депутат, 83–122; Пера Тодоровић. Противник и пријатељ Обреновића, 123–156; Писма Данила Медаковића и Карла Пацека о кнезу Михаилу : (прилог за биографију), 158–170. Ми и они у повести. Добри брат и кум Никола или Гавро Вуковић о црногорско-србијанским односима : (Мемоари, Цетиње, 1996), 173–194; Милан Пироћанац о Црној Гори, Црногорцима, Брдима и Брђанима, 195–212. Револуције. Ранкеова и Вукова „Српска револуција“, 215–229; Србија 1835. године : (последња година Српске револуције), 230–239; Обреновићи у Револуцији 1848. године, 240–241. Држава и институције. Српска, великосрпска и југословенска политика Србије (1804–1918), 253–277; Од Правитељствујушчег Совјета до Министарског савета – Владе у Кнежевини и Краљевини Србији (1805–1918), 278–346; Задужбинарство код Срба, 347–360. Јубилеји. Државни празници Србије : (важност Сретења), 363–365; Споменици вождова српских, 365–368; Исламизовано хришћанско знамење, 368–370; Роб, гроб и слобода, 370–373; „Скаламерија“ 2004, 373–376; О настанку српске нововековне државе, 376–381; Подринска Србија, 381–383; Три вожда, 383–387; Вујићев театар : [говор у Вујићевом театру у Крагујевцу поводом 170 година од Сретењског устава], 387–390.
Tőrténelem az általános iskola 7. osztália számára. – Нови Сад : Завод за уџбенике и наставна средства, 2005. – 227 стр. [2. изд.]. – Завод за уџбенике, 2007.
Превод уџбеника бр. 30, са додатком групе аутора: Из историје Мађара, 170–227.

Историјска читанка и радна свеска : за трећи разред гимназије општег и друштвено-језичког смера : идентитет Срба. – Београд : Завод за уџбенике, 2007. – 164 стр.
Rodinné slávnostné chvíle : Dejepisná cítanka s pracovnỷm zošitom pre 7. ročník základnej školy. – Нови Сад : Завод за уџбенике, 2007. – 168 стр. Превод књиге бр. 30.
Српска државност 19. века. – [2. допуњено изд.]. – Београд : Српска књижевна задруга, 2008. – 497 стр., [42] листа с таблама. – (Српска књижевна задруга ; 100, 663)
Историјска читанка и радна свеска : за седми разред основне школе. – Београд : Завод за уџбенике 2009. – 115 стр.
Историјски атлас : за седми разред основне школе. – Београд : Завод за уџбенике, 2009. – 25 стр.
Историја : за седми разред основне школе : уџбеник, историјска читанка, радна свеска. – Београд : Фреска, 2010. – 223 стр.
Историја : за осми разред основне школе : уџбеник, историјска читанка, радна свеска / Радош Љушић, Љубодраг Димић. – Београд : Фреска, 2010. – 248 стр.
Вујкина врата. Хроника подгорског села Исток. Део 1. – Београд : Фреска, 2011. – 182 стр.
Историја : за трећи разред гимназије природно-математичког смера и четврти разред гимназије општег и друштвено-језичког смера / Радош Љушић, Љубодраг Димић. – Београд : Фреска, 2013. – 307 стр.
Кнегиња Љубица. – [2. допуњено изд.]. – Београд : Завод за уџбенике 2013. – 243 стр.
Ангажована историографија. 2. Зашто настављаш да се свађаш. – Београд : Завод за уџбенике, 2014. – 391 стр. Садржај: Предговор, 7–13 ; Критике. Ако ме не заборавиш, сине, 17–20; Промашаји повесника Попова, 21–28; Историографија одбира, србофобије и југофилије, 29–77; Басарине историографске баханалије, 78–107; Књижевни лакрдијаш, 108–112; Простаклук Басарабијаде, 113–114; Срозавање родољубља, 115–139. Полемике. Плач Србије, 143–146; Не плачите, децо Космета, 147–148; И ми смо били деца, 149–150; Чедографија и лексикографија, 151–153; Писарева рука, 154–155; Чедомир Попов није ни Станојевић ни Крлежа, 156–158; Објективно необјективно, 159–168; Аферим, историографијо, 169–173; Откриће или немар, 174–177; Народ великих победа и још већих пораза, 178–183; Српска плутархоманија, 184–187; Академија, Крестић и Љушић, 188–192; Академијин диздар, 193–196; Сумрак историографије, 197–200; Магле у Душановој руци, 201–204; Подунавска рајетинска душа, 205–208; Измишљотине потуљене незналице, 209–213; Историографија на води, 214–216; Ко фалсификује повесницу?, 217–219; Ко одобрава уџбенике?, 220–221; Ламент над Заводом за уџбенике, 222–224; Удворичко писмо незајажљивог хонорарца, 225–229; Гласникови и Заводови – „Данасови“ најамници, 230–236; Рекао сам истину, те ми је савест мирна, 237–238; Србија разговара: полемика око Службеног гласника, 239–245. Новински чланци. Дечји национализам, 249–251 ; Иванка – двор и имање Обреновића, 252–253; Две српске вертикале, 254–256; Дух паланке или дух племена, 257–259; Војводино, чија си?, 260–262; Србијанско-војвођански дуализам, 263–265; Војвођанска државност и војвођанска нација, 266–270; Спаситељ нације, 271–278; Бреме турског наслеђа, 279–281; Сретење Господње, 282–287; Видовдан, 288–298; Исидорин језиви докуменат слободе, 299–305; Свети Сава – „вожд отачаства на благоверије“, 306–308; Постојбина Карађорђевића, 309–314; Друго упокојење Слободана Јовановића, 315–318; Божји човек међу расрбљеним Србима, 319; Неверица, 320–323; Андреј Митровић (1937–2013), 324–325; Црногорски сепаратизам, 326–327; Јединствена и достојанствена Србија, 328–330; Злочин против државе, 331–333; Природна Албанија и неприродна Србија, 334–335; Срби – сиромашни и необразовани, 336–337. Прикази. Достојанство приказа, 341–346; Летећи дипломата о највећем злочину на Балкану, 347–351; Иду ли цареви пешке, 352–353; Поштени губитник, 354–358; Судбина Ћоровићеве Историје, 359–361; Национално и грађанско, 362–364; Бондстил – фактор који одлучује, 365–367; Нетипичан особењак, 368–369; Шта Срби имају да науче од Бугара, 370–373; Руски републикански царизам, 374–376; Хрватски Оријент, 377–380; Рат за државу Бондстил, 381–383; Свађа историчара, 384–386; Дан за европску екологију, 387–388; Краљеубица, 389–391.
Принцип Гаврило (1895–1918) : оглед о националном хероју. – Београд : Вечерње новости, 2014. – 423 стр.
Дневник (1896–1920) / Јован М. Јовановић Пижон ; приредили Радош Љушић и Миладин Милошевић. – Нови Сад : Прометеј ; Београд : Радио-телевизија Србије : Архив Југославије, 2015. – XII, 721 стр. – (Едиција Србија 1914–1918)Предговор / Приређивачи, VII–XII
Време суровости. Хроника подгорског села Исток. Део 2. – Београд : Фреска, 2015. – 353 стр.

3/18