Skip to main content
Loading...
Vaša korpa (0)

Radoš Ljušić Vožd Karađorđe

Radoš Ljušić Vožd Karađorđe


999.00 RSD

Radoš Ljušić Vožd Karađorđe
Tvrdi povez

Радош Љушић (Исток, 22. новембар 1949) српски је историчар и универзитетски професор на катедри за историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду. У више наврата је био директор Завода за уџбенике и директор Службеног гласника. Аутор је многобројних уџбеника и књига за историју, коју користе ђаци у основном и у средњем образовању, где се изучава и обрађује предмет и област историја.

Биографија
Радош Љушић је рођен 22. новембра 1949. године у Истоку (Метохија). Основну школу и гимназију завршио је у месту рођења, а студије историје на Филозофском факултету у Београду (15. фебруар 1974). Студије историје прекинуо је на шест месеци ради учења француског језика у Паризу. Од 1975. године ради на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. На одслужењу војног рока био је 1976–1977. године. Магистрирао је 1978. године на теми „Намесништво прве владе кнеза Михаила (1839–1840)“. Докторску дисертацију „Кнежевина Србија (1830–1839)“ одбранио је 1984. године. Изабран је у звање доцента 1985, ванредног професора 1990, а редовног 1996. године. Професор је на Катедри за Националну историју у Новом веку (преименована у Катедра за српску историју у Новом веку).

Био је председник Друштва историчара Србије (1985 – 1996), био је, и сада је члан редакција неколико историјских часописа (Историјски гласник, Историјски часопис, Виминацијум, Гласник међуопштинског историјског архива Ваљева), главни и одговорни уредник је часописа Српске студије, затим члан Одбора за проучавање Српске револуције и Одбора за 19. век САНУ. Био је уредник библиотеке Српски мемоари у СКЗ и Српског биографског лексикона Матице српске.

Као директор Завода за уџбенике осмислио је и уредио Школско свезнање (2007), Енциклопедију српског народа (2008), библиотеку у којој су објављене књиге: Дрина, Морава, Фрушка гора, Владе Србије, и у Службеном гласнику књига – Рудник (иако то у импресуму не пише) и Заводову библиотеку „Биографије“.

Основао је са Александром Љушић издавачку кућу „Фреска“ која се бавила издавањем уџбеника из историје, географије и веронауке (2009–2014) и историографском литературом.

Основао је са својим постдипломцима, докторантима и колегама невладине организације: Удружење за проучавање српске повеснице (1997) и Центар за Српске студије. Удружење за српску повесницу публиковао је зборнике радова: Српске политичке генерације (1788–1918), Београд 1998; Перо и повест. Српско друштво у сећањима, Београд 1999. и Писмо, Београд 2001. и књигу Ане Столић, Краљица Драга, Београд 2000. Центар за српске студије објављује часопис Српске студије од 2010. године и организује акредитовани семинар за наставнике и професоре историје сваке године под називом – Светосавски дан историчара од 2011. године. Као управник ових невладиних организација осмишљавао је њихов програм и рад.

Био је управник Одељења за историју Филозофског факултета (1999–2001), директор Завода за уџбенике (2004–2008) и в. д. директор Службеног гласника (2013–2014).

Био је члан комисије која је урадила нацрт Закона о државним знамењима (његов је предлог да Сретење господње 1804. године буде државни празник као и прихватање заставе и грба Краљевине Србије, 2002) и писац нацрта закона о Српској енциклопедији, са Василијем Крестићем и Чедомиром Поповим (2005). Био је председник УО Институт за савремену историју (2004–2010), и Председник скупштине Просветног прегледа (2015). За дипломски рад „Србија у револуцији 1848. године“ добио је Октобарску награду града Београда за стручне радове студената, за књигу Вожд Карађорђе Награду за науку Вукове задужбине (1993) и награду „Владимир Ћоровић“ (2004), а за Књигу о Начертанију Октобарску награду града Београда (1994).

Златну значку доделила му је Културно–просветна заједница Србије (1990), Златан беочуг Културно-просветна заједница Београда (2000), а носилац је Сребрног ордена св. Свештеномученика Петра Дабробосанског Дабро-босанске митрополије (2004), Ордена светог Саве другог степена Српске православне цркве (2006), Златне плакете и Захвалнице „Таковски устанак“ СО Горњи Милановац (1995), Сретењске повеље Српске самоуправе, клуба и института Срба у Будимпешти (2015), Видовданске повеље Одбора за обележавање шест векова Косовске битке (1989), Повеља: Задужбине Никола Пашић, Зајечар (1995), Радио Београда 2 (2008), СО Титово Ужице, и Захвалница: Историјског музеја Србије (1994), Студенице Хвостанске (1995), Кола српских сестара (1997), Манастира Ђурђеви ступови.

Радош Љушић је један од оснивача Демократског покрета Србије (ДЕПОС) – члан Извршног одбора и Савета ове политичке организације (1992). Дужност народног посланика обављао је 2004. године као члан Демократске странке Србије и био председник скупштинског Одбора за просвету. Био је члан Републичког савета за високошколско образовање (2004–2007).

Један је од оснивача Српске напредне странке, члан Председништва (2008–2013) и Главног одбора странке (2008).

Радош Љушић бави се историјом српског народа у 19. и 20. веку.[1]

Библиографија
Радош Љушић бави се историјом српског народа у 19. и 20. веку. Његова библиографија броји преко шест стотина библиографских јединица:

ПОСЕБНА ИЗДАЊА Монографије, студије, грађа, мемоари

Србија и ослободилачки покрети на Балкану од Париског мира до Берлинског конгреса (1856–1878). Књига I, 1856–1866 / приредили Василије Крестић, Радош Љушић. – Београд : Српска академија наука и уметности, 1983. – X, 652 стр. – (Зборник за историју, језик и књижевност српског народа. Прво одељење. Споменици на српском језику ; 32)
Кнежевина Србија (1830–1839). – Београд : Српска академија наука и уметности, 1986. – XV, 508 стр. – (Посебна издања ; 570. Одељење историјских наука ; 12)
[2. изд.]. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2004. – XVII, 543 стр. – (Библиотека Јазон ; 7)

Лицеј 1838–1863 : зборник докумената / приредио Радош Љушић. – Београд : Универзитет : Савремена администрација, 1988. – XXXIII, 713 стр. – (Архивска грађа о Универзитету у Београду ; 1)Предговор / Радош Љушић, XXIX–XXXIII.
Вук Караџић о Српској револуцији. – Београд : Књижевне новине ; Горњи Милановац : Дечије новине, 1990, 271. – (Библиотека Посебна издања)
Моје успомене / Алимпије Васиљевић ; приредио Радош Љушић. – Београд : Српска књижевна задруга, 1990, 229. – (Српски мемоари ; 1)
Предговор / Радош Љушић, 19–38.

Програми и статути српских политичких странака до 1918. године / [приредили] Василије Крестић, Радош Љушић. – Београд : Књижевне новине, 1991. – 514 стр. – (Библиотека Изворници)Предговор / В. Ђ. Крестић, Р. Љушић, 7–9.
Тумачења Српске револуције у историографији 19. и 20. века. – Београд : Српска књижевна задруга, 1992. – 132 стр. – (Мала библиотека СКЗ)
Вожд Карађорђе. 1. – Смедеревска Паланка : Инвест експорт, 1993, 304 стр. – (Библиотека Круна)
Вожд Карађорђе. 2. – Београд : Новинско-издавачка установа „Војска“ ; Горњи Милановац : Новинско издавачко предузеће „Дечје новине“, 1995. – 332 стр. – (НИУ „Војна књига“ ; 1051) Вожд Карађорђе : биографија. – [2. изд.]. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2003. – XII, 550 стр. – (Библиотека Јазон ; 6) [3. изд.]. – 2005.

Књига о Начертанију : национални и државни програм Кнежевине Србије (1844). – Београд : Београдски издавачко-графички завод, 1993. – 181 стр. – (Историјско-мемоарска дела)
Србија 19. века : изабрани радови [1]. – Београд : Новинско-издавачка установа „Војска“, 1994. – 417 стр. – (Редакција издавачке делатности „Војна књига“ ; 1017). Садржај: Предговор, 5–6; Српска револуција. Социјална револуција. Проблеми, 9–23; Косовска традиција у ратном периоду Српске револуције (1804–1815), 24–47; Светозар Марковић о Српској револуцији, 48–64; Други српски устанак (1815), 65–70; Вук Стефановић Караџић и питање укидања феудализма у Србији, 71–92. Династије, владари, државници. Карађорђевићи, 95–103; Карађорђе Петровић (1762–1817), 104–110; Краљ Александар Карађорђевић, 111–114; Обреновићи, 115–119; Милош Обреновић (1783–1860), 120–126; Михаило Обреновић (1823–1868), 127–134; Милан Обреновић (1854–1901), 135–142; Димитрије Давидовић, 143–181; Илија Гарашанин (1812–1874), 182–188; Јован Ристић (1831–1899), 189–195; Избори Николе Пашића за професора Велике школе, 196–205. Уставност и државност. Српска слобода, 209–223; О Уставу од 1838. године, 223–228; Нацрт устава Ђорђа Стојаковића за Кнежевину Србију из 1860. године, 229–242; Јован Ристић и уставно питање 1869. године, 243– 265; Илија Гарашанин о српској државности, 266–305. Оцене историографских дела. Сима историограф и Милош књаз, 309–328; О судбини Ћоровићеве књиге – Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку, 329–345; Сабрана дела Слободана Јовановића, Том 9, 11, 12, Београд 1990, 1991, 346–350; Милан Ст. Протић, Радикали у Србији. Идеје и покрет, 1881–1903, Београд, 1990, 252, 351–357; Ејуп Мушовић, Муслиманско становништво Србије од пада Деспотовине (1459) и његова судбина, Слово, Краљево, 1992, 184, 358–366. О историји и традицији. Сан беговски о земљи, 369–371; Дрина, а поред ње логори, 372–376; Пред Вождовим ногама, 377–379; Вишњић, Вук и Бој на Лозници, 380–382; Вождов обрачун са опозицијом (1811), 383–386; Национално у програмима српских политичких странака (до 1918), 387–390; Ко је протерао Светог Саву из школе, 391–393; Једанпут иде стари Амиџа, 394–396; Никола Пашић и вишестраначка влада (1909), 399–401.
Милан Обреновић : војвода, командант и саветник Рудничке нахије. – Горњи Милановац : Дечје новине : Музеј Рудничко-таковског краја, 1995. – 174 стр.[2. изд.]. – Горњи Милановац : Општина, 2006. – 149 стр. + родослов Обреновића.
Рудничка нахија 1816–1839 : документа Књажевске канцеларије / приредили Радош Љушић, Ана Самарџић. – Горњи Милановац : Музеј Рудничко-таковског краја, 1995. – 389 стр Предговор / Приређивачи, 5–8.
Прво намесништво (1839–1840). – Београд : Просвета, 1995. – 179 стр.
Вожд Карађорђе за школу и дом / написао и приредио Радош Љушић. – Београд : Вајат, 1996. – 110 стр. – (Књиге за школу и дом ; 5)
Сећања Алексе Симића на књаза Милоша / (приредио и предговор написао Радош Љушић). – Крагујевац : „Каленић“ ; Горњи Милановац ; Дечје новине, 1997. – XVII, 191 стр. Предговор / Радош Љушић, I–XVII.
Кнегиња Љубица. – Горњи Милановац : Музеј Рудничко-таковског краја : Дечје новине, 1997. – 195 стр.
Политические и культурные отношения России с югослављнскими землями в первой трети XIX века : документы / (составители Е. П. Кудрявцева, Г. А. Кузнецова, Р. Люшич, К. К. Миронова, Н. И. Плотникова, В. М. Хевролина, Н. И. Хитрова). – Москва : „Наука“, 1997. – 382 стр.
Обреновићи и њихов родослов. – Горњи Милановац : Скупштина општине : Музеј Рудничко-таковског краја, 1998. – 29, [4] стр. са генеалошким таблама
The Obrenovićs and their Genealogy. – Gornji Milanovac : Municipal Authorities : The Museum of the Rudnik-Takovo Region, 1998. – 29 стр., [4] стр. са генеалошким таблама
Прањани у државним пописним књигама (1820–1867) / предговор написао и приредио за штампу Радош Љушић. – Горњи Милановац : Музеј Рудничко-таковског краја, 1998. – 196 стр. Предговор / Радош Љушић, 4–13.
Србија 19. века : изабрани радови (2). – Београд : Новинско издавачка установа „Војска“, 1998. – 436 стр. – (Редакција издавачке делатности „Војна књига“ ; 1157)Садржај: Предговор, 5; Периодизација. Државно-друштвена и генерацијска периодизација нововековне Србије (1804–1918), 9–33. Студије и чланци. Векови под турском влашћу и обновљена државност, 37–47; Досељавања, исељавања и губици становништва у нововековној Србији (1804–1918), 48–71; Турско наслеђе у Кнежевини и Краљевини Србији, 72–85; Развој Универзитета у Београду, 86–92; Издаја и Револуција 1804, 93–99; Ужице (1804–1842), 101–184; Хајдучија у ужичком крају у време прве владавине кнеза Милоша и Михаила, 185–209; Вуков Правитељствујушћи совјет, 210–225; Оцеубиство, 226–233; Од Велике школе до Лицеја (1808–1838), 234–249; Љубави кнеза Милоша, 250–262; О Ћоровићевој књизи и идејама о Великој Србији, 263–289; Никола Пашић и Обреновићи : (борба за опстанак), 290–310. Документа. Писмо Лазара Арсенијевића Баталаке Љубомиру Ненадовићу о сакупљеној архивској грађи о Првом устанку, 313–319; Ђорђе Протић: Образ књаза Милоша и његовог владања, 320–335; Сима Милутиновић, Тома Вучић Перишић, 336–355; Начертаније Илије Гарашанина (1844), 356–369; Мариновићев мемоар о хришћанима у Турском царству из 1848. године, 370–378; Један извештај о хајдучији (разбојништву) из 1863. године, 379–382; Извештај Слободана Јовановића о посети српским конзулатима у Турској из 1894. године, 383–410
Атанаско Михаиловић, црногорски кнез, судија и депутат. – Горњи Милановац : Музеј Рудничко-таковског краја, 2000. – 111 стр.
Љубави српских владара и политичара. – Ниш : Зограф, 2000. – 233 стр. – (Библиотека Синтеза)
Историја српске државности. Књ. II, Србија и Црна Гора – нововековне српске државе. – Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак : Беседа : Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа, 2001. – 408 стр., [36] стр. с таблама, [5] листова с геогр. картама
Карађорђевићи. – Београд : Карић Фондација : Народна књига, 2001. – 167 стр.
Љубави српских владара и политичара. – Допуњено издање. – Београд : Народна књига-Алфа, 2001. – 262 стр. – (Библиотека Посебна издања ; 150)[3. изд.]. – Ниш : Зограф, 2006. – 320 стр.
Српске династије / Андрија Веселиновић, Радош Љушић. – Нови Сад : Платонеум, 2001. – 180, [64] стр. с таблама (Родослови српских династија). – (Библиотека „Настава историје“) [2. изд.]. – Београд : Службени гласник, 2008. – 241, [64] стр. с таблама. – (Библиотека Друштвена мисао)
Детињци, Материце, Оци : радна свеска из историје за VII разред основне школе. – Нови Сад : Платонеум, 2002. – 119 стр.
Идентитет Срба : радна свеска из историје за III разред гимназије / [историјске карте Радош Љушић, Зорица Грујић-Киш]. – Нови Сад : Платонеум, 2002. – 136 стр.
Детињци, материце, оци : читанка са радном свеском из историје за седми разред основне школе. – [2. проширено изд.]. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2003. – 168 стр. [3. изд.]. – 2005[4. изд.]. – 2006.[5. изд.]. – 2007.[6. изд.]. – 2008.
Књига о Начертанију : национални и државни програм Кнежевине Србије (1844). – [2. исправљено и допуњено изд.]. – Крагујевац : Јефимија, 2003. – 240 стр. – (Библиотека Гарашанин)[3. изд.]. – Београд : Белетра, 2004.
Историја : за 7. разред основне школе / [карте Радош Љушић, Невенка Станојевић-Влајић]. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2003. – 169 стр.[2. изд.]. – 2004.[3. изд.]. – 2005.[4. изд.]. – 2006.[5. изд.]. – Завод за уџбенике, 2007.[6. изд.]. – 2008.
Устаничка Србија (1804–1815) : историјски извори. – Београд : Народна књига, 2003. – 97 стр.
Ангажована историографија : [Зашто мораш да се свађаш]. – Београд : Народна књига – Алфа, 2004. – 303 стр. – (Библиотека Изазов) Садржај: Предговор. Подобност – некад и сад. Јубилеји Српске револуције и повесник. Историографија и журналистика, 5–48. Повест. 1. Пут у грађанско друштво, 51–55; 2. Јединствена појава (У сусрет јубилеју Српске револуције), 56–59; 3. Цвети 1815. (Поводом 175 година Другог српског устанка), 60–64; 4. Опоруке кнеза Милоша, 65–70; 5. Пример разборитости политичара (Боље да владају други), 71–73; 6. Дарови вождове мајке (Подстицај жена у Српској револуцији), 74–77; 7. Ко срамоти вожда?, 78–79; 8. Двор и ватра, 80–83; 9. Политичке генерације у Србији 19. и 20. века, 84–90; 10. Добри коњи несрећних владара, 91–97; 11. Велимиров Велимиријанум, 98–101; 12. Одбрана Србије 1813. године (Нововековна српска државност), 102–105; 13. Творци државе (Век од краја династије Обреновић), 106–109. Ангажована историографија. 1. Андреј Првозвани, државни празник Кнежевине Србије, 113–117; 2. Споменици Српској револуцији и потомство, 118–121; 3. Црнућа – престоница српске државе, 122–124; 4. Судбина Дворске библиотеке, 125–128; 5. Грб и застава – симболи државности. Стара српска знамења, 129–134; 6. Српски грб – са круном или без ње, 134–138; 7. Двор као ватра у камину (Поводом оснивања Крунског савета и Крунског већа), 139–142; 8. Стид, 143–146; 9. Краљ Александар Ујединитељ и Мученик, 147–151; 10. Карађорђе и Милош, 152–153; 11. Вождови као рибари, 154–156; 12. Династија Обреновић: Гробови кнежева и кнегиња, 157–140. Гробови краљева и краљица, 160–165. Гробови Обреновића, 165–166; 13. Где је оригинал Гарашаниновог „Начертанија“, 167–170; 14. Уздарје врховном вожду, 171–174; 15. Слово о Династији, 175–178; 16. Уреднику „Књижевних новина“, 179–180; 17. О „научном“ открићу самозваног саветника САНУ Гојка Деснице, 181–186; 18. Карађорђа нисам оцрнио, 187–189; 19. Не навијам, браним истину, себе и свој рад, 190–196; 20. И вожд и књаз, 197–202; 21. Сумрак српске историографије, 203–205; 22. Срби и држава (Јесу ли Срби државотворан народ?), 206–208; 23. Помпезно, а произвољно и празно, 209–210; 24. Перјаница српских незналица, 211; 25. Лоповлук или пиратство, 212–213; 26. Лична, а не колективна фрустрација, 214–221; 27. Берлин није пропаст, 222–226; 28. Шест питања министру културе (Одговорност бившег министра и садашњег амбасадора Ђоке Стојичића за пиратерију), 227–229; 29. Идентитет државе су и празници (Сретење 2004 – два века нововековне државности), 230–233; 30. Не повијам се пред анонимним саветницима. Повијање пред истином, 234–236; 31. Република са престолонаследником. Сретење Господње 2003, 237–240. Политика. 1. Три стуба а две заставе, 243; 2. Мирку Петровићу – не пишите Власију писма, 244–245; 3. Добро дошли Косовци, 246–249; 4. Србијански Црногорци, 250–253; 5. Браћа се тако не уједињују, 254–258; 6. Подобност – некад и сад, 259–265; 7. Угашено кандило с петокраком, 266–269; 8. Сопствену кривицу не Видети слеп, 270–271; 9. Хладно и себично, 272–273; 10. Поздравни говор на свечаном делу Скупштине Демократске странке, 274–275; 11. Ропство и поданство Срба, 276–281; 12. Државнички потез – поднесите оставку, 282–283; 13. Српски интелектуалци, неупотребљиве кукавице, 284–287; 14. Друга страна историје – српска рајетинска душа, 288–290; 15. Жена и Крајина, 291; 16. Борба за привилегије. Поглед на односе Србије и Црне Горе, 292–295; 17. Тежње и сумње рођене браће. Србијанско-црногорски односи из перспективе историје, 296–300; 18. Славна повеља. Брозови и Соланини сејмени, 301–303; 19. Срамота за власт, 304–305; 20. Марксизам – мртва прошлост, 306–307; 21. Укидање марксизма извор сукоба, 308–310; 22. Полицајац на Филозофском факултету, 311–315; 23. Политици и Танјугу, 36; 24. Коме је препуштено Косово?, 317–319; 25. Кад барака постане дом, 320–322; 26. Још је жив, 323–325.
Gyerekek, anyák, atyák : оlvasókönyv és munkafüzet történelemből az általános iskola 7. osztálya számára. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2005. – 203 стр.
Оријентални новинар, европски политичар, Димитрије Давидовић (1789–1838). – Београд : Политика НМ : ТАНЈУГ, 2006. – 193 стр. Димитрије Давидовић (1789–1938) : оријентални новинар, европски политичар. – [2. изд.]. – Београд : Службени гласник, 2013. – 182, [18] стр. с таблама
Историја : за трећи разред гимназије општег и друштвено-језичког смера. – Београд : Завод за уџбенике, 2007. – 313 стр.
[2. изд.]. – Београд : Фреска, 2013. – 282 стр.

Србија 19. века : изабрани радови (3). – Београд : Војноиздавачки завод, 2005. – 422 стр. – (Војна књига ; 1447)Садржај: Предговор, 5–6. Биографије. Милан Обреновић. Војвода, командант и саветник Рудничке нахије, 9–82; Атанаско Михаиловић. Црногорски кнез, судија и депутат, 83–122; Пера Тодоровић. Противник и пријатељ Обреновића, 123–156; Писма Данила Медаковића и Карла Пацека о кнезу Михаилу : (прилог за биографију), 158–170. Ми и они у повести. Добри брат и кум Никола или Гавро Вуковић о црногорско-србијанским односима : (Мемоари, Цетиње, 1996), 173–194; Милан Пироћанац о Црној Гори, Црногорцима, Брдима и Брђанима, 195–212. Револуције. Ранкеова и Вукова „Српска револуција“, 215–229; Србија 1835. године : (последња година Српске револуције), 230–239; Обреновићи у Револуцији 1848. године, 240–241. Држава и институције. Српска, великосрпска и југословенска политика Србије (1804–1918), 253–277; Од Правитељствујушчег Совјета до Министарског савета – Владе у Кнежевини и Краљевини Србији (1805–1918), 278–346; Задужбинарство код Срба, 347–360. Јубилеји. Државни празници Србије : (важност Сретења), 363–365; Споменици вождова српских, 365–368; Исламизовано хришћанско знамење, 368–370; Роб, гроб и слобода, 370–373; „Скаламерија“ 2004, 373–376; О настанку српске нововековне државе, 376–381; Подринска Србија, 381–383; Три вожда, 383–387; Вујићев театар : [говор у Вујићевом театру у Крагујевцу поводом 170 година од Сретењског устава], 387–390.
Tőrténelem az általános iskola 7. osztália számára. – Нови Сад : Завод за уџбенике и наставна средства, 2005. – 227 стр. [2. изд.]. – Завод за уџбенике, 2007.
Превод уџбеника бр. 30, са додатком групе аутора: Из историје Мађара, 170–227.

Историјска читанка и радна свеска : за трећи разред гимназије општег и друштвено-језичког смера : идентитет Срба. – Београд : Завод за уџбенике, 2007. – 164 стр.
Rodinné slávnostné chvíle : Dejepisná cítanka s pracovnỷm zošitom pre 7. ročník základnej školy. – Нови Сад : Завод за уџбенике, 2007. – 168 стр. Превод књиге бр. 30.
Српска државност 19. века. – [2. допуњено изд.]. – Београд : Српска књижевна задруга, 2008. – 497 стр., [42] листа с таблама. – (Српска књижевна задруга ; 100, 663)
Историјска читанка и радна свеска : за седми разред основне школе. – Београд : Завод за уџбенике 2009. – 115 стр.
Историјски атлас : за седми разред основне школе. – Београд : Завод за уџбенике, 2009. – 25 стр.
Историја : за седми разред основне школе : уџбеник, историјска читанка, радна свеска. – Београд : Фреска, 2010. – 223 стр.
Историја : за осми разред основне школе : уџбеник, историјска читанка, радна свеска / Радош Љушић, Љубодраг Димић. – Београд : Фреска, 2010. – 248 стр.
Вујкина врата. Хроника подгорског села Исток. Део 1. – Београд : Фреска, 2011. – 182 стр.
Историја : за трећи разред гимназије природно-математичког смера и четврти разред гимназије општег и друштвено-језичког смера / Радош Љушић, Љубодраг Димић. – Београд : Фреска, 2013. – 307 стр.
Кнегиња Љубица. – [2. допуњено изд.]. – Београд : Завод за уџбенике 2013. – 243 стр.
Ангажована историографија. 2. Зашто настављаш да се свађаш. – Београд : Завод за уџбенике, 2014. – 391 стр. Садржај: Предговор, 7–13 ; Критике. Ако ме не заборавиш, сине, 17–20; Промашаји повесника Попова, 21–28; Историографија одбира, србофобије и југофилије, 29–77; Басарине историографске баханалије, 78–107; Књижевни лакрдијаш, 108–112; Простаклук Басарабијаде, 113–114; Срозавање родољубља, 115–139. Полемике. Плач Србије, 143–146; Не плачите, децо Космета, 147–148; И ми смо били деца, 149–150; Чедографија и лексикографија, 151–153; Писарева рука, 154–155; Чедомир Попов није ни Станојевић ни Крлежа, 156–158; Објективно необјективно, 159–168; Аферим, историографијо, 169–173; Откриће или немар, 174–177; Народ великих победа и још већих пораза, 178–183; Српска плутархоманија, 184–187; Академија, Крестић и Љушић, 188–192; Академијин диздар, 193–196; Сумрак историографије, 197–200; Магле у Душановој руци, 201–204; Подунавска рајетинска душа, 205–208; Измишљотине потуљене незналице, 209–213; Историографија на води, 214–216; Ко фалсификује повесницу?, 217–219; Ко одобрава уџбенике?, 220–221; Ламент над Заводом за уџбенике, 222–224; Удворичко писмо незајажљивог хонорарца, 225–229; Гласникови и Заводови – „Данасови“ најамници, 230–236; Рекао сам истину, те ми је савест мирна, 237–238; Србија разговара: полемика око Службеног гласника, 239–245. Новински чланци. Дечји национализам, 249–251 ; Иванка – двор и имање Обреновића, 252–253; Две српске вертикале, 254–256; Дух паланке или дух племена, 257–259; Војводино, чија си?, 260–262; Србијанско-војвођански дуализам, 263–265; Војвођанска државност и војвођанска нација, 266–270; Спаситељ нације, 271–278; Бреме турског наслеђа, 279–281; Сретење Господње, 282–287; Видовдан, 288–298; Исидорин језиви докуменат слободе, 299–305; Свети Сава – „вожд отачаства на благоверије“, 306–308; Постојбина Карађорђевића, 309–314; Друго упокојење Слободана Јовановића, 315–318; Божји човек међу расрбљеним Србима, 319; Неверица, 320–323; Андреј Митровић (1937–2013), 324–325; Црногорски сепаратизам, 326–327; Јединствена и достојанствена Србија, 328–330; Злочин против државе, 331–333; Природна Албанија и неприродна Србија, 334–335; Срби – сиромашни и необразовани, 336–337. Прикази. Достојанство приказа, 341–346; Летећи дипломата о највећем злочину на Балкану, 347–351; Иду ли цареви пешке, 352–353; Поштени губитник, 354–358; Судбина Ћоровићеве Историје, 359–361; Национално и грађанско, 362–364; Бондстил – фактор који одлучује, 365–367; Нетипичан особењак, 368–369; Шта Срби имају да науче од Бугара, 370–373; Руски републикански царизам, 374–376; Хрватски Оријент, 377–380; Рат за државу Бондстил, 381–383; Свађа историчара, 384–386; Дан за европску екологију, 387–388; Краљеубица, 389–391.
Принцип Гаврило (1895–1918) : оглед о националном хероју. – Београд : Вечерње новости, 2014. – 423 стр.
Дневник (1896–1920) / Јован М. Јовановић Пижон ; приредили Радош Љушић и Миладин Милошевић. – Нови Сад : Прометеј ; Београд : Радио-телевизија Србије : Архив Југославије, 2015. – XII, 721 стр. – (Едиција Србија 1914–1918)Предговор / Приређивачи, VII–XII
Време суровости. Хроника подгорског села Исток. Део 2. – Београд : Фреска, 2015. – 353 стр.

3/18

Slični proizvodi

Nekoliko nasumično odabranih proizvoda za Vas.

Popust 5%
Nova
Polovna bez oštećenja
Popust 5%
Nova
Polovna bez oštećenja
Polovna bez oštećenja
Nema na stanju