A KOLIKA VAM JE KUHINJA / POPIS I KAZNA - Filip Inđić

Popis je krizni trenutak društva, trenutak u kojem je ono primorano da se ogleda i možda okupa.

Ana Vučković, popisivačica, prolazi kroz golgotu u pokušaju da preživi susret sa stanarima gladnim njenog vremena, njene duše i tela. Retki su romani u kojima je socijalni presek grada Beograda tako uverljivo dočaran kao što je to slučaj sa knjigom “A kolikika vam je kuhinja?” autora Filipa Inđića.

Baba Ružu, Laneta, Hiniće, Grgu, Gordanu, Stevu Noblicu, Indiru, Luku i druge prepoznaćemo, sa većim ili manjim oduševljenjem i u našem komšiluku. Inđićeva kritika naših potkrovlja, dragstora, naših taksi stanica, prvih spratova i skupština stanara duhovita je koliko i beskrupulozna, napisana živim jezikom ulice.

***

Филип Инђић, jедна од последњих СФРЈ беба. Надимак Ћира још од детињства. Боја очију – браон, са младежом у левом оку. Позни бик. (штагод то значило). Коса, оштра. Леворук. Патике број 46, вратио сам се опет плитким, белим и неудобним патикама. Бандерас – Медитеранео (зелени). Тренирао некада рагби, стуб или друга линија у завиности од килаже. Спиру и Фантазио и са њима Спип, Горњи Милановавац издања. Барем једном недељно се одиграју Хероји моћи и мађије 3. Не волим теклиу, Саутерн Комфорт ретко одбијем. Гранд Пунто 1.3. Подварак. Мало лука и туцане. Више мачке него пси. Лифтови смарају. Калчо сличице, исечке из новина, налепнице. Дресови. Марлборо тач, дуги таминији. Има свашта нешто на интернету, по порталима, али најпоноснији на оно у штампаним издањима Политике и на Човека који није прочитао хазарски речник. Не знаш је. Видимо се сви – Цане.