Pavle Vasić Doba umetnosti Studije / Članci

Pavle Vasić Doba umetnosti
Studije / Članci
Meki povez

Pavle Vasić (Niš, 30. avgust 1907 — Beograd 12. mart 1993) je bio slikar, istoričar umetnosti, likovni kritičar, pedagog.


Obrazovanje je stekao u Beogradu. Njegov deda po majci Pavle Janković, artiljerijski pukovnik, je bio zaslužan za njegov životni put. Naime, posmatrajući svakodnevno svog unuka kako ne ispušta olovke i boje iz ruku, prvo mu je kupio monografiju francuskog slikara Orasa Vernea, a potom ga 1922. upisao u Umetničku školu 1922, a paralelno je pohađao i Treću mušku gimnaziju. Nakon dve godine napustio je Umetničku školu. Po završenoj maturi, opčinjen slikarstvom Jovana Bijelića, Vasić, 1926. godine, stupio je u njegov atelje i učio slikarstvo tri godine. Paralelno sa svojim slikarskim angažovanjem davao je ispite na Pravnom i na Filozofskom fakultetu. Zvanje doktora nauka iz oblasti istorije i teorije umetnosti odbranio je 1956. godine na Univerzitetu u Ljubljani.

Početni rad u pozorištu
Neposredan kontakt sa pozorištem imao je 1936. godine, posredstvom Todora Manojlovića, koji je u nekoliko mahova pisao o njegovim slikama na izložbama u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, a čija se drama Opčinjeni kralj upravo pripremala na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Tako je došlo do saradnje: Vasić je nacrtao studije za kostime plemstva bavarskog dvora i uniforme velikodostojnika, a njegovo ime se pojavilo na pozorišnom plakatu te predstave kao jednog od autora kostima.

Zarobljeništvo
Godine 1939. počeo je da radi kao asistent u Muzeju kneza Pavla, ali ratni vihor ga odvodi u zarobljeništvo u Južnu Italiju, u mesto Aversi, blizu Napulja, gde sa ostalima učestvuje u osnivanju takozvanog Zarobljeničkog pozorišta. Posle kapitulacije Italije, prebačeni su u Toskanu gde ih preuzimaju nemački vojnici. Tada je Vasić napisao komad o logoru verno opisujući život i zbivanja u njemu. Pozorištem se bavio nekoliko godina po završetku rata, a pozorišnim spisateljstvom do kraja života (drama o Joakimu Vujiću u Serbiji, o Živku Pavloviću, o Zahariju Orfelinu...)

Slikarska delatnost
Prvi put je izlagao 1929. godine na izložbi u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu. Njegova izlagačka aktivnost tekla je u dva maha: između 1929-1940. i od 1945. do 1957. godine.

Pedagoški rad
Nakon 1948. iz Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) stiglo je prvo postavljenje Pavla Vasića za profesora u gimnaziji, a ubrzo i za profesora istorije kostima na novoosnovanoj Akademiji primenjenih umetnosti (tu je i penzionisan kao redovni profesor). Kostimografija je postala njegovo glavno zanimanje. Predavao i na Pozorišnoj akademiji (predmet `Stilovi`, u kome su bili obuhvaćeni istorija umetnosti i istorija kostima) kao i na Muzičkoj akademiji u Beogradu, Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu (1974—79), Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu (predmet „Istorija nošnje“, 1980-85) i na Filozofskom fakultetu, na grupi za Istoriju umetnosti (predmet „Istorija evropske umetnosti od XVI veka do najnovijeg doba“, 1952-63).

Teorijski rad
Najvažnije problemsko-tematsko polje kojima se Vasić bavio jeste srpski barok. Autor je velikog broja tekstova iz oblasti istorije umetnosti, koje je počeo da objavljuje još 1938. u časopisu Umetnički pregled, a bavio se i likovnom kritikom koju je više decenija kontinuirano objavljivao u dnevnom listu Politika. Objavio je veliki broj radova: knjiga, studija, predgovora, članaka i drugih tekstova. Njegovi naučni i stručni radovi su objavljivani u Beču, Veneciji, Budimpešti, Bukureštu, Severnoj Americi.

Nagrada Pavle Vasić
Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) od 1995. godine dodeljuje nagradu „Pavle Vasić“ za najbolje teorijsko delo iz oblasti primenjenih umetnosti u jednoj godini.

Knjige
Linije i oblici : udžbenik crtanja za V i VI razred gimnazije, Beograd : Znanje, 1952;
Uvod u likovne umetnosti : elementi likovnog izražavanja, Beograd : Narodna knjiga, 1959. (drugo izdanje: Beograd, Umetnička akademija, 1968);
Evropska umetnost XVII veka, Beograd : Savez studenata Istorije umetnosti, 1960;
Evropska umetnost XVIII veka, Beograd : Savez studenata Istorije umetnosti, 1960. (drugo izdanje: 1962);
Život i delo Anastasa Jovanovića prvog srpskog litografa, Beograd : Narodna knjiga, 1962 (doktorska disertacija);
Odelo i oružje, Beograd : Umetnička akademija, 1964. (2. dopunjeno izd., Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu, 1974; 3. dopunjeno izd., Beograd : Univerzitet umetnosti : CLIO, 1992);
Doba baroka : studije i članci, Beograd : Umetnička akademija, 1971;
Umetnički život, Beograd : Umetnička akademija, 1973;
Umetnički život : kritike, prikazi i članci : 1961-1970. Knj. 2, Beograd : [Univerzitet umetnosti], 1976;
Umetnički život : kritike, prikazi i članci : 1971-1975. Knj. 3, Beograd : Fond za izdavačku delatnost Univerziteta umetnosti, 1985;
Umetnički život : kritike, prikazi i članci : 1976-1984. Knj. 4, Beograd : Fond za izdavačku delatnost Univerziteta umetnosti, 1987;
Trideset godina Udruženja likovnih umetnika Srbije : 1945-1975 : Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, Beograd, 11. 12. 1975. - 11. 1. 1976;
Uniforme srpske vojske : 1808-1918, Beograd : „Jugoslavija“ : Prosveta, 1980;
Primenjena umetnost u Srbiji : 1900-1978 : prolegomena za istoriju primenjenih umetnosti kod nas, Beograd : Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije, 1981;
Umetnička topografija Sombora, Novi Sad : Matica srpska, 1984;
Umetnička topografija Pančeva, Novi Sad : Matica srpska, 1989;
Umetnička topografija Kruševca, Novi Sad : Matica srpska, Kruševac : Bagdala, 1990;
Doba umetnosti : studije i članci, Valjevo : „Milić Rakić“, 1990;
Doba rokokoa : studije, članci i predavanja: Beograd : Univerzitet umetnosti, 1991;
Pavle Blesić, Sombor : Prosveta, 1992;
Studije i predgovori (izbor)
Vojvođanski slikari u Srbiji (1950);
Srpska nošnja za vreme Prvog ustanka, Beograd : [b. i.], 1954;
Strani umetnici, Beograd : [b. i.], 1956;
`Srbija 1808 u akvarelima Franca Jaškea` [S. l. : s. n.], 1957, pp. 61-62;
„Karađorđevićeva Srbija u delima savremenih umetnika“, [B. m. : b. i.], 1959, str. 67-78;
Portreti Konstantina Danila (1961);
`Poreklo i stvaranje moderne umetnosti`, Glavne težnje u evropskoj umetnosti XX veka, Beograd : Visoka škola političkih nauka, 1962;
`Oficiri Srpskog dobrovoljnog bataljona` (Servisches Frey Bataillon) u austrijskoj vojsci : 1813-1814. godine [S. l. : s. n.], 1969, pp. 213-221;
„Barokni elementi u srpskom slikarstvu prve polovine 18. veka“, Beograd : [Srpska pravoslavna crkva], 1964;
Angažovana umetnost u Srbiji, Beograd : Kulturni centar Beograd, 1965 (Galerija Kulturnog centra Beograda ; sv. 61);
Dimitrije Bačević : ikonopisac karlovački, Beograd : [b. i.], 1969;
„Složenost slikarskog dela Petera Krafta i njegovi odjeci“, [Novi Sad] : Matica srpska, 1972, str. 309-323;
„Zaharije Orfelin i Jakob Matis Šmucer“, Novi Sad : Matica srpska, 1977, str. 251-259., i dr.
Crtačka i slikarska dela u zbirkama
Narodni muzej u Beogradu, Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Vojni muzej, Istorijski muzej u Beogradu, Muzej PTT, i muzeji u Toplicama, Šapcu, Požarevcu, Zaječaru, Kruševcu i Nišu.

7/23