Slobodan Rakitić Oblici i značenja

Slobodan Rakitić Oblici i značenja
Tvrdi povez

Слободан Ракитић (Власово, код Рашке, 30. септембар 1940[1] — Београд, 1. јануар 2013[2]) био је српски песник, есејиста и политичар. Као песник, био је представник поетске метафизике. Ракитић је био председник Удружења књижевника Србије и председник Српске књижевне задруге.

Биографија
Дипломирао је на Филолошком факултегу у Београду. Уређивао је књижевне часописе Савременик и Рашка. Био је члан прве редакције која је покренула лист Књижевна реч (1972). Од 1973. године запослен је на Коларчевом народном универзитету, као уредник катедре за књижевност и језик.

Слободан Ракитић је био опозиционар тадашњој власти. Посланик на листи Српског покрета обнове у првој вишестраначкој скупштини Србије (1991—1992), народни посланик у Савезној скупштини СР Југославије (1993—1994), председник Удружења књижевника Србије од 1994. до краја 2004. године. Био је председник и оснивач Саборне народне странке.

Ракитић је мисаони лирски песник, са изразитим осећањем за историју, културу и традиционалне вредности. Његова поезија, лирскоинтимистичка, елегична, рефлексивна и религиозна, настоји песнички да одговори на вечна питања живота и смрти, положаја појединца и историјског, колективног страдања. Ракитићев песнички говор изразито је метафизички, племенит - претежно неосимболистички. Његове песме тематско-мотивски и обликовно кореспондирају са старом богослужбеном књижевношћу. (М. К.)

Преминуо је у Београду после кратке и тешке болести 1. јануара 2013.[3] Сахрањен је 4. јануара 2013. у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[2]

Песме су му превођене на више језика.

Признања
Награда „Милан Ракић”, за књигу Земља на језику, 1974.
Награда „Исидора Секулић”, за књигу Жудња за југом, 1981.
Награда „Бранко Миљковић”, за књигу Основна земља, 1988.
Награда „Кондир Косовке девојке”, 1994.
Награда „Лаза Костић”, за сабрана дела, 1995.
Дучићева награда, за књигу Изабране и нове песме, 1998.
Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 1998.
Октобарска награда града Београда, за књигу Тапије у пламену, за 1990.
Награда „Драинац”, за књигу Тапије у пламену, 1991.
Награда „Песничко успеније”, 2002.
Награда „Змај Огњени Вук”, за књигу Песме, 2002.
Награда „Стефан Првовенчани”, 2006.
Дела
Књиге песама
Светлости рукопис (1967)
Рашки напеви (1968)
Свет нам није дом (1970, друго допуњено издање 1979)
Земља на језику (1973)
Песме о дрвету и о плоду (1978)
Жудња за југом (1981)
Потомак (1982)
Основна земља (1988), допуњено издање 1989. и 1990)
Тапије у пламену (1990, друго издање 1991)
Душа и спруд (1994)
Изабране песме (1998)
Поезија романтизма југословенских народа, зборник (1978)
Изабрана дела у пет књига(1994)
Књиге есеја
Од Итаке до привиђења (1985)
Облици и значења (1994)

12/29