Tiodor Rosić Gospodar sedam bregova

Todor Rosić Gospodar sedam bregova
Priče iz Srpske starine
Tvrdi povez , veliki format

O autoru

критичар и професор Универзитета у Крагујевцу.

Биографија
Основну школу и гимназију завршио је у Новом Пазару. Дипломирао је српски језик и југословенску књижевност на Филолошком факултету у Београду 1976. Завршио постдипломске студије на Филозофском факултету Универзитета у Српском Сарајеву. Магистрирао је под менторством професора др Петра Милосављевића на теми: `Тражим помиловање Десанке Максимовић`. Докторску дисертацију, под називом `Иронија у савременој српској поезији`, одбранио је на Филозофском факултету у Бањалуци, ментор др Мирко Скакић. Кратко време радио је као професор српског језика и књижевности у XIV београдској гимназији. Био уредник књижевног програма Дома културе `Студентски град` у Београду. Држао бројна предавања и циклусе предавања у Задужбини Илије М. Коларца. Посебно се издвајају: `Језички исказ у савременој српкој поезији` и `Апостоли ироније`. Учесник бројних научних симпозијума – од `Сопоћанских виђења` у Новом Пазару, преко Међународног научног скупа `Актуелна питања српског језика и књижевности у науци и настави` у Топуском, научних скупова на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Пале и симпозијума у Сокобањи, до значајног Другог конгреса српских интелектуалаца, одржаног у Београду 1994. Оснивач је и уредник Филолошке библиотеке (Српска књижевна задруга и БИГЗ). Утемељивач је, организатор и предавач Трибине србистике, која се у оквиру `Рашких духовних свечаности` бавила актуелним питањима српскога језика.

Био је уметнички је директор `Рашких духовних свечаности`. До приватизације, био је уредник, директор и главни и одговорни уредник Издавачке делатности БИГЗ-а. Био је секретар Српске књижевне задруге, саветник министра просвете и спорта, уредник књижевних часописа и листова: `Рашка`, `Знак`, `Књижевна критика`, `Светосавско звонце`. Приређивач је бројних књига.

Професор је Методике српског језика и књижевности и Методике развоја говора на Факултету педагошких наука у Јагодини, уредник „Узаданице“, часописа за језик, књижевност, уметност и педгошке науке, Јагодина.

Пише радове из науке о језику, есеје, студије, критике, приказе, поезију, приповетке, романе, бајке и приче за децу. Живи у Београду.

Дела
Поезија
Лептир (1977),
Летећа кола (поема, 1980),
Извештај специјалисте (1989),
Одбрана од власти (1993),
Балада о грађанину (изабране песме, 1999);
Књиге приповедака
Јарац који се не да узјахати (1987),
Некрштени дани (1995);
Срећни сиромах (приче за одрасле и децу, (2003);
Хаљина госпође Килибарда (2013),
Роман
Псећа кожа (1990),
Драма
Долина јоргована (1999),
Књиге есеја
Поезија и памћење (1988),
Знаци времена (2003),
Тражим помиловање Десанке Максимовић (2005),
Учитељ сутрашњег дана (2009),
Књижевнотеоријске студије
О песничком тексту (1989),
Песнички видови ироније (2007),

13/0