NALIČJA - Dobrica Čakanović

Čakanovićeva satira sabrana u knjizi ,,Naličja`, budući da se radi o zastupljenosti gotovo svih satiričnih formi, ponekad nije ni mnogo duhovita, ni mnogo smešna, ni mnogo ironična, ona je jednostavno ogoljena i do surovosti svedena konstatacija, iskrena i istinita koliko i sam život na ovim prostorima. A taj život, koji sigurno nismo zaslužili, ono je sa čim se ovaj dobri čovek, Dobrica, ni u snu pomiriti ne može. I kao što obično biva, koliko pisac deluje na napisano, toliko i napisano deluje na pisca, pa Čakanović postaje u pravom smislu reči čovek koji bukvalno živi ono što piše, koji je, zapravo, glavni junak svojih beleški, kao i svi mi, uostalom.
U zemlji gde odrednica elita označava nešto što, blago rečeno, to nikada i nigde ne može biti, i satira mora biti nešto drugačija i primerena vremenu i okolnostima u kojima se začinje. Ona, valjda, mora biti baš onakva kakva je u knjizi ,,Naličja`, što i jeste njena najveća vrednost. Ostaje dilema, dakako, šta je ovde naličje, da li ono o čemu se govori ili ono što je izgovoreno, odnosno napisano. Po mom mišljenju, pre bi se moglo reći da je naša stvarnost zapravo naličje života kakvim bi trebalo da živimo, a da je Čakanovićeva satira lice, odnosno autentičan opis te zlehude stvarnosti, bez krivotvorenja, bez ulepšavanja, ali sa neosporno dobronamerninm pristupom i umetničkim dometom kakav bi jedan ovakav rukopis i trebalo da ima.
Ima tu i gorčine, i cinizma, i ironije, i prekora, i iskrenog vapaja da oni kojima je dato nešto preduzmu, zbog čega ova knjiga na momente prestaje da biva umetničko štivo i poprima karakteristike svojevrsnog manifesta slobodoumnog mislioca za dobrobit sopstvenog naroda. Za neke druge ona može biti i hronologija srpskog duhovnog, materijalnog i svakog drugog postradanja u proteklom istorijskom periodu, jedinstvena objektivna slika našeg mikrosveta viđena iz ugla čoveka koji, kao što rekoh, znalački posmatra, a isto tako to i saopštava. I u jednom, i u drugom, i u bilo kojem slučaju, ovo je knjiga koju bi trebalo imati, knjiga koja ima svoju misiju i štivo u vremenu sadašnjem, ali i vremenu budućem, koje ima svoj značaj i svoju ulogu, samo zavisi iz koje se perspektive gleda, odnosno čita.