Aleksandar Popović Bela kafa i druge drame

Aleksandar Popović Bela kafa i druge drame
Tvrdi povez
Izdavač Srpska književna zadruga

O autoru
Александар Поповић (Уб, 20. новембар 1929 — Београд, 9. октобар 1996) био је српски књижевник. Највише је писао комедије и сатире а успешно се бавио и другим жанровима, па је иза себе оставио богат опус драма за децу, сценарија за телевизијске драме и серије. За драмска дела освојио је многобројне награде, а позоришне представе рађене по његовим текстовима постале су заштитни знак многих позоришта. Написао је више од 50 драма за децу и одрасле.[1]

Биографија
Рођен на Убу у породици са војничком традицијом.[2] По завршетку гимназије, предаје се писању поезије и постаје кандидат за члана Удружења књижевника.

Крајем `40-их ухапшен је и проводи пет година на Голом Отоку. Након робије био је присиљен да се окуша у разним занатима.

Почетком `50-их прихвата позив Душка Радовића из Радио Београда и пише радио-драме за децу. Прво дело је објавио 1959. године. У питању је био криминалистички роман Убиство у троуглу. У свом разноврсном опусу ствара драме и комедије, драме за децу, ТВ драме и телевизијске серије.

Његова представа „Мрешћење шарана“ је била забрањивана.[3]

Према мишљењу жирија за избор најбоље послератне драме, у организацији Телевизије Београд, листа Вечерње новости и издавачке куће „Дерета”, драма Развојни пут Боре Шнајдера проглашена је за најбољи драмски текст објављен у периоду 1944–1994.[4]

Награде
Стеријина награда за текст савремене драме, за драму Развојни пут Боре Шнајдера, 1967.
Књижевна награда „Невен”, за роман Лек против старења, 1975.
Награда „Ћуран” за текст савремене комедије, за драму Мрешћење шарана, 1985.
Награда „Бранко Ћопић” за хумор и сатиру, за драму Мрешћење шарана, 1985.
Стеријина награда за текст савремене комедије, за драму Кус петлић, 1990.
Стеријина награда за текст савремене комедије, за драму Бела кафа, 1991.
Награда „Ћуран” за текст савремене комедије, за драме Кус петлић и Бела кафа, 1991.
Награда „Јоаким Вујић”, за драму Мртва тачка, 1993.
Повеља Змајевих дечјих игара, 1994.
Стеријина награда за текст савремене драме, за драму Тамна је ноћ, 1994.
Награда фестивала „Земун фест”, за драму Тамна је ноћ, 1994.
Одабрана дела
Драме
1964. Љубинко и Десанка (праизведба 30. децембар 1964 Атеље 212, Београд)
1965. Чарапа од сто петљи (праизведба 17. јун 1980 Народно позориште Тимочке крајине, Зајечар)
1967. Развојни пут Боре Шнајдера (праизведба 12. фебруар 1967, Атеље 212, Београд)
1967. Смртоносна мотористика (праизведба 7. април 1967, Београдско драмско позориште, Београд)
1984. Мрешћење шарана (праизведба 4. април 1984, Народно позориште у Пироту, Пирот)
1990. Бела кафа (праизведба 6. децембар 1990, Народно позориште у Пироту, Пирот)
1992. Тамна је ноћ (праизведба 23. јун 1993, Култ театар, Београд)
1995. Чарлама, збогом (праизведба 16. март 1995, Народно позориште, Пирот
1996. Баш бунар (праизведба 5. октобар 1996, Звездара театар, Београд)
1999. Ноћна фрајла (праизведба 17. март 1999, Градско позориште, Јагодина), постхумно
Књижевност за децу
Девојчица у плавој хаљини, роман (Београд: Младо поколење, 1961)
Тврдоглаве приче, кратка проза (Загреб: Младост, 1962)
Судбина једног Чарлија, роман (Београд: Просвета, 1964)
Како се воли Весна, кратка проза (Београд: Нолит, 1974)
Гардијски потпоручник Рибанац или Фантазија о цвећкама, кратка проза (Београд: Нолит, 1984)
Три светлице с позорнице, три драме (Београд: „Вук Караџић”, 1986)
Пепељуга : бајка за играње у три чина (Београд: Позориште `Бошко Буха`, 2001)
Izdavač Srpska književna zadruga

9/5
9/14