Velimir Lukić Izabrane drame

4Velimir Lukić Izabrane drame
Tvrdi povez
Izdavač Nolit

O autoru

Велимир Лукић (Београд, 10. фебруар 1936 — 29. август 1997) био је српски песник и драматург.[1]

Биографија
Рођен је у Београду где је завршио гимназију и Академију за позориште филм и телевизију.[2] Дипломирао је драматургију у класи професора Јосипа Кулунџића. Радио је као новинар Радио Београда, потом драматург (1963–64), директор Драме (1964–72), и управник Народног позоришта у Београду.[3] Остао је запамћен и као најмлађи директор Драме у историји Народног позоришта у Београду. Када се запослио имао је свега 28 година. У Народном позоришту остао је до 1990. године, од тога 18 година на месту управника (15.јун 1972 - 16. април 1990).

Сарађивао је у великом броју листова и часописа: „Млада култура“, „Видици“, „Књижевност“, „НИН“, „Књижевне новине“, „Савременик“, „Поља“, „Књижевна трибина“, „Данас“, „Позоришни живот“, „Сцена“, „Театрон“, „Градина“ итд.[1]

Лукић је својим песничким делима припадао неокласицизму. У драмама се вешто служио алегоријом да би описао своје време. У драмском стваралаштву, избегавајући да се бави митом у изворном облику, Лукић је почео да конституише псеудомитове, да ствара митске легенде како би му послужиле као позоришно огледало у коме ће осликати, приказати драму савременог човека, његово мучно искуство са друштвом и историјом.

Избор из дела
"Позив године", песме, "Нопок", Београд, 1954.
"Лето", песме, "Нолит", Београд, 1956.
"Чудесни предео", песме, "Нолит", Београд, 1961.
"Окамењено море", драма у стиховима, "Просвета", Београд, 1962.
"Дуги живот краља Освалда", драма, 1962.
"Бертове кочије или Сибила", драма, 1963.
"Валпургијска ноћ", драма, 1964.
"Фарсе", "Просвета" Београд, 1965.
"Мадригали и друге песме", "Просвета", Београд, 1967.
"Магла и лик", песме
"Будне сенке таме", песме
"Тебанска куга", драма
"Афера недужне Анабеле", драма, Стеријино позорје, Нови Сад, 1970.
"Санта Марија де ла салуте", драма и друге

9/9