Radomir Konstantinović Daj nam danas

Radomir Konstantinović Daj nam danas
Tvrdi povez
Izdavač Nolit

O autoru

Радомир Константиновић (27. март 1928 — 27. октобар 2011) био је српски и југословенски књижевник, филозоф, публициста и члан АНУБиХ.[1][2]

Биографија
Рођен је 27. марта 1928. године у Суботици.[3] Био је члан Литерарне редакције Радио Београда од 1949. до 1951. године. Уређивао је часопис „Младост“, „Књижевне новине“ и двонедељник „Данас“. Више година био је хонорарни сарадник Трећег програма Радио Београда.

Константиновић је почео као песник, са збирком стихова „Кућа без крова“, да би се посветио роману и објавио читав низ експерименталних пројеката и модерних дела: „Дај нам данас“, „Мишоловка“, „Чисти и прљави“, „Излазак“ (НИН-ова награда 1960. године) и „Ахасвер или трактат о пивској флаши“.

Примљен је у Савез књижевника Југославије 3.1.1949.године. Чланска карта носи број 47.

У периоду 1956-1964 Радио Београд извео је шест Константиновићевих радио-драма које је режирао Василије Поповић (Павле Угринов). Камерна сцена „Круг 101" Народног позоришта у Београду отворена је 1962. године драмом „Саобраћајна несрећа“ у режији Арсе Јовановића. Све радио-драме превођене су и извођене на више језика. Драма „Велики Емануел“ увршћена је 1963. године у антологију светске радио-драме на немачком. По драми „Икаров лет“ 1964. године названа је антологија југословенске радио-драме такође на немачком.

Осим више десетина есеја и расправа емитованих преко радија и телевизије и штампаних у листовима и часописима, објавио је збирку естетичко-филозофских расправа „Пентаграм“.

Од „Пентаграма“, окренуо се есеју и тада су почеле да се назиру кључне деонице култне „Философије паланке“ коју је Константиновић у целости прочитао у емисијама Трећег програма Радио Београда пре него што је први пут штампана.

Од 1966. године емитују се преко Трећег програма Радио Београда, а од 1969. штампају у часопису "Трећи програм" огледи о песницима Српске културе 20. века „Биће и језик“. За 12 година (1969—1981) Константиновић је објавио 113 есеја на више од 4000 страница.

Постмодернистичко штиво „Декартова смрт“ објављено је 1998. године. У дијалогу између Декарта, Паскала и Монтења осећа се напетост између литературе и филозофије и то је основно обележје овог текста.

Четири године након „Декартове смрти“, објавио је књигу под насловом „Бекет пријатељ“. Ово дело у крајње сведеној форми сачињено је од тридесетак писама које је Семјуел Бекет слао Константиновићу и Каћи Самарџић пропраћено са исто толико есејистичких напомена. Та писма су део преписке, чији је већи део уништен у току рата, када је ровињска кућа Константиновићевих обијена и опљачкана.[4]

О Константиновићу Ото Бихаљи Мерин је писао: „Писци који имају свој семантичко-философски корен у грудви свог мало познатог језика или средине, теже продиру у свет; да су се књиге као "Философија паланке" и „Биће и језик“ Радета Константиновића родиле у великим језичким центрима, њихове резонанце би биле сличне онима које имају дела Бекета и Сартра."

Преминуо је у Београду 27. октобра 2011. године.[5]

Био је син проф. др Михаила Константиновића.

Најзначајнија дела

"Биће и језик“
Збирке песама
Кућа без крова (Ново покољење, Београд, 1951)
Романи
Дај нам данас (Ново покољење, Београд, 1954)
Чисти и прљави (Свјетлост, Сарајево, 1958)
Излазак (Српска књижевна задруга, Београд, 1960)
Мишоловка (Космос, Београд, 1956)
Есејистички и теоријски радови
Ахасвер или трактат о пивској флаши (Просвета, Београд, 1964)
Пентаграм, белешке из хотелске собе (Форум, Нови Сад, 1966)
Философија паланке (Трећи програм, бр. 2, Београд, 1969)
Биће и језик у искуству песника српске културе двадесетог века, осам књига (Просвета, Београд, 1983)
Декартова смрт (Агенција Мир, Нови Сад, 1998)
Бекет пријатељ (Откровење, Београд, 2000)
Милош Црњански (Откровење, Београд, 2013) - постхумно
На маргини (University Press, Сарајево 2013) - постхумно[6]
Дух уметности (University Press, Сарајево 2016) - постхумно

9/6