Milan Đ. Milićević Pomenik

Milan Đ. Milićević Pomenik
Tvrdi povez
Izdavač Srpska književna zadruga

O autoru

Милан Ђ. Милићевић (Рипањ, 4. јун 1831 — Београд, 4/17. новембар 1908) био је српски књижевник, публициста, етнограф и академик.[1] Био је редовни члан Српског ученог друштва, члан Академије наука у Петрограду, Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, члан Српске краљевске академије у Београду, председник Српског археолошког друштва и један од оснивача Српске књижевне задруге.

Биографија

Милан Милићевић

Милан Ђ. Милићевић са супругом на калемегданској клупи

Портрет Милићевића из 1866, рад Стевана Тодоровића
Милан је рођен у Рипњу код Београда, од родитеља Јована и Митре 1831. године. Милићевићи потичу из Старог Влаха, одакле су се доселили пре три века. Похађао је основну школу у родном селу, а школовање наставио у Београду.[2]

После гимназије завршио је Богословију у Београду и затим радио као државни чиновник у разним звањима: као учитељ основне школе у Лешници, па у Тополи, судски практикант у Ваљеву, а затим је био премештен у Београд где је службовао до краја живота и као писар.

Много је путовао по Србији, старој и новоослобођеним крајевима, уз српско-бугарску границу, по Црној Гори и Русији. Био је секретар српског Министарства просвете 1861-1874. године[3], када врши своја опсежна испитивања у народу. Пропутовао је готово целу Србију и као школски надзорник, и скупио грађу за своја дела.

Објавио је преко 100 књижевних наслова, различите тематике.[4] Главно му је дело "Кнежевина Србија" из 1876. године. Јавља се 1867. године и као секретар Српског ученог друштва у Београду. Био је и један од чланова оснивача и члан прве Управе Српског археолошког друштва 1883. године.[5] Био је и оснивач и члан Одбора Друштва Светог Саве 1886. године.[6] Краће време уређивао је службене Српске новине, био је библиотекар Народне библиотеке[7] и државни саветник. Уређивао је часопис „Школа“.

Био је један од секретара Скупштине 1864. и Скупштине 1867. у Београду.

Додељен му је Орден Таковског крста и Орден Светог Саве.[8] По њему је названа основна школа у Београду.

Одабрана дела
Путничка писма
Белешке кроз пут пет окружја по Србији
Из својих успомена
Живот Срба сељака
Славе у Срба
Из својих успомена
Задружна кућа на селу
Манастири у Србији
Педагогијске поуке
Како се учи књига
Школска хигијена, 1870.
Школска дисциплина
Поглед на народно школовање у Србији
Морална жена
Зимње вечери
Село Злоселица и учитељ Миливоје
Јурмус и Фатима
Омер Челебија
Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, 1888.
Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа који су преминули до краја 1900. г.
Поменик знаменитих људи у српском народу, Београд 1901.
Кнез Милош у причама, 1891.
Кнез Милош у причама II. 1900.
Кнез Милиш у споменицима свог некадашњег секретара, Београд 1896.
Жена XX века, написала Жил СИмон и Густав Симон, Београд 1894.
Кнежевина Србија, Београд, 1876.
Краљевина Србија
Чупић Стојан и Никола, Београд 1875.
Живот и дела веиких људи из свих народа I, Београд 1877.
Живот и дела веиких људи из свих народа II, Београд 1877.
Живот и дела веиких људи из свих народа III, Београд 1879.
Карађорђе у говори у створу, Београд 1904.

9/5