Mladen Leskovac Baština

Mladen Leskovac Baština
Tvrdi povez
Izdavač Srpska književna zadruga

O autoru

Младен Лесковац (Стари Сивац, Бачка, 1. јануар 1904 — Нови Сад, 25. децембар 1990) био је српски историчар књижевности, књижевник и преводилац.[1]

Биографија
Гимназију је похађао у Сомбору и Новом Саду. Студирао је на Филозофоком факултету у Београду, где је дипломирао јуна 1930. на групи за историју југословенске књижевности.[2] Као суплент службовао је у гимназијама у Сомбору и Новом Саду (1930-41)[3]. Септембра 1945. постављен је за управника Библиотеке Матице српске.[3] За редовног професора на новосадском новооснованом Филозофском факултету постављен је 1954. године, као и за његовог првог декана. Члан Управног одбора Матице српске постаје 1945, а председник у периоду између 1969. и 1979. године.[2] За редовног члана САНУ примљен је 1970. године.[3]

Лесковац је у Драмском студију Војводине, који је почео да ради 1947, предавао теорију и историју књижевности.[2]

Младен Лесковац учествовао је и у раду других институција попут Стеријиног позорја, Српске књижевне задруге, Друштва књижевника Војводине итд. Стеријино поѕорје га је 1982. одликовало златном значком, повељом и плакетом.[2] Године 1953. покренуо је Зборник Матице српске за књижевност и језик, који је уређивао готово четврт века.[2] Поезију је објављивао двадесетих и тридесетих година у Летопису, листу Мисао, Рашка, СКГ и др. Своје песме и препеве сабрао је у књизи Песме и препеви, МС, 1991. године. Од његових значајних дела издвајају се: „Чланци и есеји”, „Антологија старије српске поезије”, „Из српске књижевности”, „Јован Јовановић Змај”, „О Лази Костићу” и друга.

Познати су и његови преводи Стендала („Опатица из Кастра”), Молијера („Дон Жуан”) и Жида („Пасторална симфонија”). Лесковац је умро 1990. године у Новом Саду

9/2