STIHOVI - Veljko Petrović

Veljko Petrović prekida romantičarsku nit tradicionalizma u srpskoj ljubavnoj i naročito u rodoljubivoj poeziji, koja se sa strahopoštovanjem odnosila prema legendarnoj i istorijskoj prošlosti. On je poreklom iz kraja koji se sve do završetka Prvog svetskog rata nalazio pod tuđinskom upravom. Rođen je u Somboru, 1884. Odrastao je u Vojvodini. Prebegao je iz Austrije u Srbiju 1912. godine i sa srpskom vojskom prošao kroz sve strahote Prvog svetskog rata. Prva njegova knjiga je zbirka Rodoljubive pesme, koju je izdao 1912. godine. Napisao je više zbirki pripovedaka, a bavio se i izučavanjem istorije.
Patriotska poezija Veljka Petrovica nema povisen ton zaveta. Ona nije poklicem pozivala u boj za slobodu, niti je opevala legendarna i mitska kazivanja iz proslog narodnog zivota. U njoj se izrazava ljutnja sto je kod sunarodnika pesnikovih oslabilo realno interesovanje za sudbinu neoslobodjenih krajeva, sto se u savremenom zivotu pojedinci i slojevi naroda, bilo iz oslobodjenih ili jos neoslobodjenih krajeva, bili podredili opste interese svome licnom zadovoljstvu. To je dovodilo u opasnost ostvarenje nacionalnih ciljeva i izazivalo gorko osecanje kod pesnika.
U ukazivanju na slabosti i u iznosenju svojih osecanja pesnik je bio odlucan i neposredan. Njegovo rodoljublje izbija iz protesta zbog zapostavljanja nacionalne msli, gubljenja dostojanstva i odnarodjenja. pomirenej sa stanjem u kome se nalaze delovi nacija pod tudjinom pesnik je osecao i smatrao kao najvecu opasnost. protest i zebnja izbijaju iz njegove pesme Srpska zemlja. Nacionalna moc i cvrstina u poeziji veljka Petrovica oslanjaju se na rodnu zemlju koja napaja coveka postojanoscu i snagom, kao u pesmama Novi Antej i Ratar.
Petrovicevi stihovi kazuju oporo saznanje i osecanje istine o svom rodu. U njima je prisutna tragika i nada. Tragiku donose pojave koje prete da ometu ozivotvorenje nacionalnih ideala, a nada se radja iz pesnikove vere i ubedjenja da postoje drustveni slojevi koji su toliko cvrsto urasli u svoj zavicaj da se ne mogu odnaroditi, koji ce svojim zdravljem i jedrinom uspeti da pobegnu u borbi za opstanak. Upiruci oci u Avalu, u istoimenoj pesmi, pesnik je u slobodnom delu nacije gledao podrsku, snagu i stozer za siroke i presudne oslobodilacke poduhvate. Protest i nada, kao bitne odlike rodoljubivih stihova Veljka Petrovica, govore da je u pesnikovoj svesti i pesnikovom srcu postojala jaka, zivotorodna ljubav koja je spajala njegovu patriotsku poeziju, cinila je nedeljivom sa stremljenjima roda i zavicaja.